Unija udruženja poslodavaca Republike Srpske pripremila je dokument ”Prijedlozi i preporuke za Program ekonomskih reformi Republike Srpske 2021-2023”. Smanjenje poreskih opterećenja na rad i parafiskalnih opterećenja, modernizacija obrazovnog sistema, smanjenje javne potrošnje, suzbijanje neformalne ekonomije kao i zaštita domaće proizvodnje imaju prioritet među preporukama. Saša Trivić, predsjednik Unije ističe da Koronu treba posmatrati kao šansu da unaprijedimo našu ekonomiju i društvo.
„Ključne reforme i podrška poslodavcima i radnicima treba da idu u pravcu smanjenja oporezivanja rada i parafiskalnih opterećenja na poslovanja, sa ciljem povećanja neto plata zaposlenih. Modernizacijom obrazovnog sistema ćemo doći do rasta kompetencija zaposlenih, što će takođe rezultirati rastom plata. Sa Vladom radimo i na suzbijanju sive ekonomije što će posljedično imati efekat na smanjenje nelojalne konkurencije, ali i na rast neto plata zaposlenih koji rade kod poslodavaca koji posluju u skladu sa zakonom. Rast životnog standarda naših radnika je interes poslodavaca jer mi zajedno stvaramo novu vrijednost.” istakao je Trivić.
Dokument sadrži i ”Istraživanje o uticaju COVID-19 na poslovanje” prema kojem se 85% poslodavaca u proteklih 6 mjeseci suočavalo sa padom prihoda i profita, i očekuju dalji pad profita, proizvodnje i investicija, uz još teži pristup kreditima. Uz ovakve projekcije potrebno je preduzeti aktivnosti u pravcu relaksacije monetarne politike, kreirati poseban fond za podsticaj investicija privrede u nove tehnologije, voditi ekspanzivnu fiskalnu politiku i razviti nove programe sa ograničenim vijekom trajanja za druge ugrožene privredne grane.
”Našem ekonomskom modelu potrebno je povećanje participacije radno sposobnog stanovništva na tržište rada, što je naročito izraženo kod mladih sttarosne kategorije od 15-24 godine. Potrebno je da istrajemo u rastu plata od makar 2% na godišnjem nivou i da dugoročno smanjimo nivo poreskog opterećenja na rad, s tim što je potrebno pronaći izvor za nedostajuće javne prihode po ovom osnovu. Uštedama ili drugačijom raspodjelom. Na strani potrošnje, kratkoročno je potrebno djelovati na komponente agregatne tražnje, ali je dugorčno potrebno sačiniti plan konsolidacije javnih finansija nakon prestanka zdravstvene krize. Na bazi analize održivosti ukupnog duga i izjave o fiskalnim rizicima, možemo anticipirati postojeći fiskalni prostor, a ostvarenje stopa rasta ekonomije između 7-9% je moguće. Pored smanjenja učešća troškova javnog sektora u bruto duomaćem proizvodu, potrebno je više ulagati u ljudski kapital, optimizaciju obrazovnog i zdravstvenog sektora nivou ekonomskog i drštvenog razvoja. Jednom rečenicom – potrebno je više njegovati kult rada i zagovarati raspodjelu novostvorene vrijednosti koja će maksimizirati budući ekonomski rast“ preporuka je autora Makrofinansijske analize ekonomije Republike Srpske, koju je za potrebe izrade ovog dokumenta pripremio dr Saša Stevanović.
Projekat “Jačanje kapaciteta vladinih institucija za uključivanje organizacija civilnog društva u procese donošenja odluka u Bosni i Hercegovini” koji finansira Evropska unija obezbjedio je tehničku asistenciju u organizaciji ovog događaja.
„Tehnička podrška jačanju socijalnog dijaloga vlada, poslodavaca i sindikata u BiH upravo kroz događaje kao što je ovaj danas, pruža priliku socijalnim partnerima da na osnovu diskusija kreiraju sadržaj budućih javnih politika kako bi se ubrzao ekonomski i društveni razvoj BiH. Ovo je direktno u skladu sa postojećim EU politikama i aktivnostima koje se provode kao pomoć BiH unutar predpristupnog procesa na putu ka Evropskoj uniji,“ istakao je Igor Stojanović, vodja projekta “EU4CivilSociety.
